Iza darežljivosti države prema crkvi i vojsci krije se propagandni pokušaj da se, konstantnim ulaganjem u jedine dve institucije u Srbiji koje, iz nekih razloga, imaju veliko poverenje javnosti, kod građana stvori slika kako Aleksandar Vučić radi za Srbiju, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Dodaju da se crkvi posebno daje zbog toga što je Vučiću stalo da kupi mir i bude u dobrim odnosima s Srpskom pravoslavnom crkvom.
Odluka Vlade Srbije od 1. jula, da u jeku pandemije koronavirusa, Srpskoj pravoslavnoj crkvi uplati milijardu dinara (oko 8,5 miliona evra) za završetak radova na obnovi Spomen-hrama Svetog Save u Beogradu, a u Novi Pazar, u kojem je tih dana zabeležen veliki broj obolelih i umrlih od kovida-19, usmeri svega 91 milion dinara, izazvala je veliko negodovanje javnosti. Vlada Srbije ignorisala je, međutim, kritike i samo nedelju dana kasnije, Ministarstvo finansija u tekuću budžetsku rezervu prenelo je još 200 miliona dinara (1,7 miliona evra) kako bi se taj novac prebacio Generalnom sekretarijatu Vlade u ime nove donacije SPC-u za hram Svetog Save. Ukupno je tako u tri tranše od 2017. godine, SPC na ime hrama Svetog Save inkasirala 30 miliona evra!
VOICE je već ranije pisao o sličnim donacijama i ispostavilo se da nema dokaza o kontroli trošenja tih sredstava, zbog čega jedino preostaje da se Vladi Srbije valjda veruje na reč. Nedavno je i Fiskalni savet upozorio da se poslednjih godina sve više sredstava netransparentno izdvaja putem tekuće budžetske rezerve. Vlada Srbije i SPC ćute.
Kupovina mira
Verski analitičar Draško Đenović za VOICE kaže da je stvar jednostavna – država želi da ima dobre odnose sa SPC pa joj donira sredstva iz budžeta, iako je to u koliziji sa sekularnošću države i svetskom praksom gde se crkve finansiraju od strane sopstvenih vernika.
„Sadašnji patrijarh je idealan za ovu vlast zato što čovek voli novac i mi sada imamo, u jednoj sekularnoj državi kakva je Srbija, da crkva dobija sredstva iz budžeta Republike. Što je najgore, veliki deo crkve se i dalje pati. Kad mi kažemo da je država dala iz budžeta crkvi, ona je dala pojedincima, nije dala crkvi. Crkvu čine svi vernici, a i dan-danas imate jako veliki procenat i sveštenika i monaha koji se i te kako muče i bore da sastave kraj s krajem“, navodi on. Đenović dodaje da hram Svetog Save jeste kapitalan projekat, ali mu se čini da je za novac koji je do sada uložen u njegovu izgradnju moglo da se izgradi „par hramova“.
Borba za poziciju patrijarha
Poslednja donacija SPC-u dovela je do sukoba patrijarhovog kabineta i vladike dizeldorfskog i nemačkog Grigorija koji je kritikovao tu donaciju. Taj sukob zapravo je borba za novog patrijarha, ocenjuje za VOICE verski analitičar Draško Đenović jer, kako kaže, bosanski lobi priprema vladiku Grigorija za patrijarha.
„Irinej Bulović je siva eminencija Patrijaršije još od vremena patrijarha Pavla. On je stalni član Sinoda, svi se smenjuju, samo Irinej ostaje. I sada, imamo s jedne strane Irineja Bulovića koji, čini mi se, Porfirija sprema za narednog patrijarha, a bosanski lobi sprema svog patrijarha. A bosanski lobi u SPC-u nije slab“, ističe Đenović.
Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju za VOICE kaže da se u situacijama kada vlada iz tekuće budžetske rezerve direktno donira novac nekome, u ovom slučaju SPC-u, ne može govoriti o korupciji u klasičnom smislu. Ipak, problematično je to što se tako velike sume novca daju i troše netransparentno.
„Da sklonimo po strani ovu odluku o crkvi, ali kada uzmete bilo koju odluku i analizirate, vrlo je teško naći neku koja ima utemeljenje u institucijama, planovima ili sistemskom praćenju. Ispada da je sistem dnevna politika. Nije ni slučajno da on (Vučić) baca onoliki novac na one dronove, ali on ne govori da smo potrošili pare, nego ulažemo u vojsku. Slična priča je i kada uzmemo donaciju crkvi – naša crkva nas je održala kroz sva ova teška vremena od Turaka na ovamo. Hvata na te neke sitne žice, kao kad pevate pijanom gostu u kafani da bi mu uzeli velike pare“, navodi on. Dašić smatra da se u vojsku i crkvu ulaže isključivo u propagandne svrhe.
Posebno je problematično, kaže, kada se toliko novca daje crkvi dok se građani po društvenim mrežama organizuju i skupljaju najosnovniju opremu za bolnice u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. Dašić kaže i da se ponašanje vlasti tokom proteklih godina može realnije sagledati kroz „sveto trojstvo“ – nesposobnost, neodgovornost i bahatost, jer institucije koje bi pratile i kontrolisale potrošnju ne postoje, a za šta krivi isključivo predsednika Republike.
„On na taj način još više izdiže sebe iznad celog sistema, gde imamo vrlo jasno kristalizovano i da je on taj koji odlučuje da li će crkva dobiti novac ili neće, da li ćemo ići u karantin tri nedelje ili nećemo, ili će to biti dve nedelje ili tri dana… Jednostavno, ne postoje institucije“, navodi Dašić.
Kancelarija kao kozmetika
Inače, Srbija ima Kancelariju/Upravu za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama preko koje bi mogle da se isplaćuju donacije. Njen godišnji budžet iznosi oko milijardu dinara. SPC-u je u više navrata poslednjih godina dodeljivana jednokratna donacija koja je premašivala taj iznos. A na pitanje zašto se donacije crkvi ne sprovode preko te kancelarije, Đenović napominje da ona zapravo ne raspolaže velikim sredstvima niti ima neku veliku moć.
„Sadašnji direktor Kancelarije je pre ovoga bio direktor GSP Beograd, znači nije iz verskog okruženja, iz te branše. To su uglavnom sredstva koja su namenjena za finansiranje ’Pravoslavlja’, ’Blagovesti’ katoličkih, plaćaju poreze i doprinose za sveštenike…“, navodi Đenović.
Kod finansiranja SPC-a za njega je sporno i to što država uplaćuje i novac za dugove SPC-a, bez da zna da li je taj novac potrošen namenski.
Enormne donacije za hram Svetog Save
decembar 2017 – 1,2 milijarde dinara
mart 2019 – 1,18 milijardi dinara
jul 2020 – 1 milijarda + 200 miliona dinara
„Imamo određena izdvajanja za plaćanje dugova za poreze i doprinose. Međutim, šta je ono što bode oči? Vlada to nije uplatila na račun PIO ili zdravstvenog fonda, nego je uplatila na račun crkve, pa crkva onda treba da uplaćuje. Ne bih tu video puno spornog da su oni rekli – mi imamo poreske penzijske dugove, zdravstvene dugove te i te, dostavili spisak i država uplatila na račun penzijskog fonda, zdravstvenog fonda, s pozivom na broj, da se razduže dugovanja i kraj priče. Kao pre 15 godina, kada je uplaćeno 400.000 dinara da bi se sekretaru Evanđeoske crkve pokrio staž da bi čovek mogao da ode u penziju. Ali, oni to nisu uplatili na račun Evanđeoske crkve u Srbiji nego su uplatili direktno penzijskom fondu“, ističe Đenović.
Kabineti ćute o milijardama
VOICE je kabinetima premijerke Ane Brnabić i patrijarha Irineja poslao pitanja u vezi sa najnovijom donacijom, ali odgovor nije stigao ni sa jedne adrese. Interesovalo nas je da li je ta sredstva vlada izdvojila po zahtevu SPC, kao što je bilo u nekoliko slučajeva, zatim zašto se takve donacije sve češće opredeljuju iz budžetske rezerve, a ne na primer preko Kancelarije za saradnju sa verskim zajednicama, kao i da li je primereno da se takva donacija sprovede u jeku epidemije. Sa druge strane, iz SPC nismo dobili odgovore na pitanja da li su tražili pomoć od vlade, da li smatraju da je primereno da se u doba korone dobiju toliku donaciju, te da li je i na koji način SPC pomogla državu u borbi protiv pandemije.
Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Wikimedia)
